Са блога http://www.laitman.com/
Man Is More Dangerous Than An Animal
Човек је опаснији од животиње
Објављено, 29. Априла 2013
Питање: Особа која искоришћава и потискује другу особу није у равнотежи с природом. Али зар то није природно јер је то човекова природа?
Одговор: Природно је ако користиш нешто само због својих биолошких потреба, у оквиру граница твог животињског егоизма,као што вук прождире јагње да би живео и ништа више.
Али људско биће је спремно да потчини све људе на земљи. А ово није природно јер према његовом биолошком развојном потенцијалу, он јесте само животиња, а његов људски део би требало да користи на потпуно другачијем нивоу.
У његовом физичком ( анималном) телу, појединац мора да прими извесну количину енергије. Свака животиња то може преко средине. Она се налази у посебном биолошком склоништу, као што је дом, где онa једе, репродукује се, итд. То је начин на који свако биолошко биће постоји, од најмањег инсекта до слонова.
То је разлог зашто нашим протеинима треба енергија те зато ти можеш да користиш окружење као што то чине животиње које нападају једна другу, убијају, и опстају унутар тог оквира. У односу на ово, људи из прошлости су били исто што и животиње.
Али осим напада, животиње имају посебан начин заштите. Ако се на пример тигрови боре међусобно, они не озлеђују један другог већ само прете, показујући ко је јачи, а онај слабији се покорава и одлази. То се дешава свим врстама животиња: нити једна никада не озлеђује другу јер она не прождире сопствену врсту.
Међутим, међу људским бићима постоје ханибали. Животиње то не поседују, оне се никада не хране сопственим месом, већ то чине другачијим путем: оне убијају и једу само извесне врсте животиња и то једино у количини која је нужна да би допунили животну енергију. Ако лав лежи са пуним стомаком, можеш шетати поред њега, он те неће погледати.
Људском бићу никада није доста. Његов егоизам, осим оног животињског типа, такође је људски. А у додатку таквог људског егоизма он је вољан да потчини читав свет.
У прошлости егоизам је био на много једноставнијем нивоу. Затим се кроз миленијуме развијао све више и више у нама, да би касније узлетео експоненцијално. Сада је он присутан свуда око нас, и мења се од индивидуалног до интегралног, глобалног.
Са КабТВ-а “Лек будућности ” 07.04. 2013<
Живот у хармонији с природом 