Bruce Lipton – Quote

“Nature is based on harmony. So it says if we want to survive and become more like nature, then we actually have to understand that it’s cooperation versus competition.“

– Bruce Lipton

Трагање за испуњењем наших жеља

Читав наш живот је у трагању за испуњењем наших жеља. Неке од њих су велике а неке мале. Свеједно, када се наша жеља сретне са њеним испуњењем, задовољством, једна другу поништавају. Жеља се гаси а задовољство бледи и некада, што зависи од величине и јачине наше жеље, задовољство може да траје данима али на крају ипак исчезава; осетимо празнину и опет настављамо да трагамо за новим испуњењем наших жеља. Што је већа жеља то је веће задовољство и обратно, али на крају се све своди на исто.

У тој бескрајној трци за жељом и њеним испуњењем свет у коме живимо чини се да је досегао крајњу тачку. Као да смо сити свега чак и они који имају све, или им се то само чини! Недостатак воље се шири се као вирус, а празнина је присутна код свих нас. Каква је то наша еволуција која би требало да нас води до потпуне савршености и испуњења наших бића. Зашто? Свима је познато да природна креација није довршила свој ´план´ када се ради о нама. Плод је на почетку горак али је на крају сладак. Потребно је извесно време да сазри. Чини се као да чекамо да време уради своје а до тада, навикли смо на невоље!

Али ипак да се упитамо где смо сада у том процесу природног развоја, нашег ´сазревања´? Као да смо стали на том нашем путу да постанемо права људска бића? Чини се као да смо у неком вагону који је неким случајем испао из трачница и чека неке нове пориве силе да га повуку напред у правцу који би требало да буде његов коначни циљ. То није случај само са нама, на овим нашим узбурканим просторима пуних страсти, то је случај са читавим човечанством. Није случајно што се каже да свет постаје ´глобално село,´ да смо сви међусобно повезани различитим ´вирусима´ као сто су: жеља за брзим богаћењем, доминацијом, моћи, влашћу, куповином знања, а да не говоримо о ´модерним´ болестима попут депресије која се увукла и на наишим просторима. А ту су још и разводи, дроге, и проблеми у целокупном образовном систему. Нико не види решење, и још горе мало ко жели или може да види, било проблем и његов узрок, а о последицама да не говоримо.

Свако од нас је заокупљен собом и својим малим светом у коме влада његов мали его са жељом да постигне што више уз што мање труда а да при томе не води рачуна о интересима оних око себе. Али шта ћемо, то је наша људска урођена нам егоистична природа да свако жели да искористи оног другог ради властите добити.

Склони смо да критикујемо владе и начин како оне воде економије друштва, али проблем није у томе. Проблем је у нашем начину размишљања и недовољној свесности да живимо у једном новом свету где како се каже “чак и када лист са дрвета падне то се осети у дворишту комшије на другом крају света!“ То значи да смо сви ми међусобно повезани нитима једне глобале заједнице по принципу узрока и последице. И шта нам је да чинимо? Не можемо седети скрштених руку и посматрати свет са екрана насих компјутера. Чини се да смо сви одговорни за непостојање једног новог колективног ´оперативног система´ са заједничким софтверима који ће радити на исти начин баш као и у нашим компјутерима. Што ће рећи да је ствар на глобалној друштвеној разини, првенствено на едукативном нивоу у смислу подизања нове свесности о узајамној повезаности свакога у свему и са свима, свесности да су индивидуализам и изолација данас превазиђене ствари.

Зашто је то тако и откуда долази? Сила повезивања лежи у самој природи а долази од оне искре која је експлодирала створивши читав универзум. То је била сила јединства, обједињујућа сила и све долази од ње. Она је ´мајка´ целокупног стварања. Ако се ми преуредимо како би били налик тој сили која је извор универзума, која одржава универзум чији смо ми танани део, задобили бисмо много поуздања и свесности да само уједињени можемо наставити недовршену природну креацију што ће рећи да постанемо права људска бића спремна на узајамно давање и узимање а не само ово друго. Ако то не учинимо заједно, на глобалном нивоу, природа ће нас приморати на то разним недаћама које већ сада осећа читаво човечанство, јер природа не подноси несклад. У томе нам може помоћи једино “ИНТЕГРАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ.“